Biti psiholog i raditi sa ljudima, slušati ljudske sudbine i razmišljanja, je put koji iznova prelazite, a koji nikada nije isti. Ipak, izvesni obrasci se pojavljuju i mi nekako težimo da otkrivamo šta stoji u pozadini istih. Veliki broj ljudskih problema zasniva se na tome da li i koliko uspešno mogu da ostvare relacije sa partnerom i kako uopšte održavaju svoju ljubavnu vezu. Toliko se govori o uspešnoj vezi, toliko se govori o ljubavi, a ona nekako uvek ostaje večno pitanje oko koga svi lupamo glavu. Neuhvatljiva, nedokučiva. Jedno od stalnih pitanja je: ‘’Zzašto me je on/ona ostavio/la?’’ Da li je ljubav dovoljna i ako nije, zašto nije?
Odrasli smo (bar većina nas) slušajući bajkovite priče i gledajući holivudske filmove sa hepi endom. Eksplicirano je da oboje mogu da pobede prepreke ako ljubav postoji i da uglavnom ne ostavljamo one koje volimo. Da li je to baš zapravo tako u realnosti? Hmmm! Ne bih baš rekla. U ovom tekstu se bavim jednim od razloga zašto ostavljamo one volimo.
Biti ostavljen je samo po sebi teško. Ipak, ostaviti je možda još i teže. Preuzeti odgovornost za krajnji, prelomni, nekad i nepovratni korak, koji će ostaviti pečat u našim životima, nosi sa sobom izvesnu težinu. Iako razlozi za ostavljanje mogu biti različiti, jedan od čestih razloga jeste i nemogućnost da prihvatimo ljubav partnera u onoj meri u kojoj je njemu potrebno i samim tim ga emotivno zadovoljimo. U mnogim vezama ovo se pokazalo kao ključni problem koji je doveo do nemogućnosti održavanja odnosa. Najčešće preko puta nas imamo partnera koji ima značajno manje kapaciteta za emocionalnu bliskost i ljubav, a razlika između nas je prevelika. Razlozi za smanjene kapacitete mogu biti mnogobrojni o čemu sam već i pisala delimično i u prethodnim tekstovima. S druge strane, sam partner može biti na direktan i indirektan način svestan ove razlike, što kasnije može prouzrokovati osećanje nelagode, nesigurnosti i inferiornosti i samim tim uticati na ‘’postavljanje zida’’ odnosno na emocionalno zahlađenje i odbijanje ljubavi od strane druge osobe. Ovo se u praksi i javlja kao čuvena rečenica klijenata gde kažu: ‘’Pa nije mi jasno šta nije u redu, samo je postao/la hladan/a,i odbojan/a kao da ga/je nešto muči?’’ Dakle, u vezi se to manifestuje kao zahlađenje odnosa i promene čije uzroke ne možemo da identifikujemo. Naizgled. Zapravo u partneru koji ima značajno manje emocionalne kapacitete za bliskost dolazi do krupnih emocionalnih promena, konflikata i preloma, koji najčešće rezultiraju ostavljanjem ili psihološkom igrom gde se izaziva konflikt, počinjava prevara, ispoljava ispad besa i na taj način se dobijaju ”pokrići” za svoj odlazak. Kod osoba čiji su konflikti dublji, odlazak može biti iznenadan i bez objašnjenja. Okrnjenost u pogledu emocionalnih kapaciteta za bliskost, teškoće u upostavljanju iste na jednom dubljem psihološkom planu uzrokuju u nama bazičnu sumnju u svoju vrednost, utiču na slabo izgrađen identitet (difuzan) i suštinsko nepoverenje u sebe da li i koliko možemo biti voljeni i kako možemo našu ljubav koju osećamo predati. Drugim rečima, prihvatamo ono što mislimo da zaslužujemo. Ovo je razlog zašto je nekima od nas teško da prihvate ”veliku” ljubav, ”bezuslovnu ljubav”… Ako mislite da ne zaslužujete da budete voljeni ili mislite da suštinski niste osoba koju drugi mogu da vole, ako sumnjate u sebe, ako vidite da vaš parter/ka traži od vas da uzvratite, a vi uviđate svoju nemoć, a onda posledično i taj neko sa kim ste, biva isfrustriran vašom nemogućnošću da uzvraćate ljubav u bar približnoj meri, da li ćete ostati u takvoj vezi? Ona vas podseća samo na ono što sada ne možete da budete. Počinje da vas boli. Ta bol nemoći je sve jača tako da zajedno plovite u jednom sado-mazohističkom odnosu. Ovakve veze su najčešće teške veze, međutim za oba partnera, u zavisnosti od njihovih ličnosti, mogu biti i iskustvo koje otvara oči i dovodi do zrelih transformacija ličnosti. Kocka je bačena, a na vama je da li ćete da vaše iskustvo pretvorite u dobitak ili gubitak. Uz puno ličnog rada moguće je doći do transformacije i proširiti svoje emocionalne kapacitete, svoje razumevanje i vidike, postati empatičniji…Važno je da li to želite. Ostavite, budite ostavljeni, ali probajte da razumete zašto to činite. Objasnite sebi i onome za koga kažete da ga volite. Pružite sebi smislene završetke, da biste imali nove inspirišuće početke.
Sjajan tekst.
Uvek se obradujem kad vidim da si pisala…
Uživam u čitanju… 🙂
Hvala! Bas mi je drago 😀
Odličan tekst i blog! Drago mi je što sam ga otkrila, bacam se na čitanje 🙂
Hvala puno! Drago mi je 😀
🙂