Skoro sam čitala jednu knjigu u kojoj svetski poznati terapeut i praktičar holističke medicine, Ridiger Dalke, ukazuje da što više radi uviđa jednu stvar, a to je da jedna polovina čovečanstva teži da izađe iz veze u kojoj je, a druga očajnički da pronađe sebi partnera. Ova rečenica mi je baš dugo odzvanjala u glavi, naročito kada sam počela da razmišljam koliko mojih klijenata dolazi zbog ljubavnih problema i koliko uopšte ljudi koje znam, da ih pitate koji im je jedan veliki životni problem svi bi rekli ljubav. I kad gledam svoje klijente i prijatelje, rekla bih da su mnogi od njih kvalitetni ljudi, dakle, imaju puno osobina koje su poželjne i koje su društveno vrednovane, ali opet u toj tački nikako da profunkcionišu. Pa šta nije u redu?
Iako duboko verujem da svetu u kome živimo još samo fale jahači apokalipse, ipak taj svet mi svi sačinjavamo i moramo da mu se adaptiramo. Kada kažem adaptiramo ne mislim prisvojimo neke vrednosti koje se protive zdravom razumu i ljudskoj plemenitosti, dobru kao takvom, već mislim da razmotrimo kako možemo da živimo u istom i da spoznamo svoju odgovornost za ono stanje u kome smo. Zašto biramo onda ljude koji nisu za nas i kako se nekako čudesno namirišemo sa njima?
Više puta sam pisala o tome kako od odnosa koje smo imali sa značajnim drugima, dakle sa roditeljima zavisi kvalitet naših odnosa sa ljudima uopšte, pa i sa potencijalnim partnerima (a nekada i kvantitet). Iznova i iznova odigravamo odnose i projektujemo na svoje partnere. Potreba koja je ostala nezadovoljena (ili povreda) se ponovo reaktivira i odigrava kroz ljubavne odnose i zapravo stalno vrtimo isti ciklus sve dok, sami ili uz pomoć stručnjaka, ne shvatimo šta radimo i zašto radimo. Međutim, ovde se neću baviti detaljno ovim psihološkim povredama jer sam već pisala o tome. Da pređemo na još neke potencijalne razloge.
Volela bih da za početak svako od vas koji čitate, a smatrate da niste srećni u ljubavi, uradite jednu kratku vežbu.
Zamislite da ste neko drugi. Bilo ko. I pogledajte u svoje prošle izbore. Pogledajte svoje prethodne veze. Samo pogledajte i posmatrajte nekoliko ključnih situacija. Upoznavanje, neku upečatljivu scenu tokom veze, raskid. Budite posmatrač. Šta vidite, šta mislite i kako se osećate kao posmtrač prema osobi (tj.vama) u toj vezi?
Ovaj zadatak da se bude posmatrač je mnogima pretežak. I potpuno je u redu da je i vama težak. Nije lako izaći iz sopstvenih cipela. Ali ukoliko ste ga uradili, mislim da ste odgovor već dobili. Neki moji klijenti su saznali da su bili suviše zahtevni i da su stavljali previše očekivanja na svog partnera, neki su bili toliko gladni ljubavi da su bili opsednuti kako da je dobiju, pa su oterali partnera, neki su se užasno plašili potencijalnog gubitka partnera i nikada nisu svoje potrebe zadovoljavali, sve dok ih taj isti partner nije grubo ”otkačio”, neki na početku nisu videli jasne znakove psihološke nestabilnosti partnera, pa raskid je došao iznenadno, neki su gušili svoju intuiciju i postajali zbog opsesivne želje da nađu ljubav žrtve toksičnih odnosa i td. Opcija je zaista puno, a mi smo ti koji smo potpuno nesvesno kreirali neki odnos, ne brinući o sebi. Tokom života važno je da znamo da brinemo o sebi i da tražimo ono što nam treba, a način da zatražimo jeste da definišemo šta želimo i da stanemo iza toga. Setite se kad ste bili beba. Ni tad vam nisu sve servirali dok ne zatražite i stanete iza sebe, doduše, plačem jer je to jezik koji ste znali, ali ste zahtevali. Zašto se onda ne zauzeti za sebe u odraslom dobu?Kakve god da su nezadovoljene potrebe vašeg detinjstva bila, vratite sebi pravo da možete i da smete da budete vi, vi. Smete i možete da tražite (čak je i poželjno).
Još jedan razlog biranja pogrešnih partnera je zaljubljivanje u potencijal, u to šta bi neko mogao da postane ”samo da…” To ‘‘samo da..‘‘ se u većini slučajeva ne realizuje ili ako se i realizuje najčešće nije sa vama. Vi možete da budete eventualno zamajac nečije promene, a pretpostavljam da to nije ono sa čim ste krenuli u odnos sa nekim. Ko želi da bude vetar u leđa nekome, a da taj nekom uživa sa drugim? Niko, ali sami ste sebe stavili u tu ulogu. Činjenica je prihvatite ono što imate ispred sebe u datom trenu, uz minimalne korekcije koje su rezultat usklađivanja navika, ali ne i suštinskih stvari. Ako neko u startu npr.govori da ne želi decu, zašto mislite da će menjati mišljenje? Zbog vas? Onda u podsvesti imate uverenje da želite da budete neko zbog koga se neko drugi menja i to vam savršeno naleže na lični narcizam, ali…velika istina je da se ogroman procenat ljudi ne menja, a oni koji se menjaju to rade isključivo zbog sebe i to i treba tako da ostane. Mi smo odgovorni samo za sebe (eventualno za dete i to do nekih godina, kao što već znamo). Dosta ljudi napravi tipičnu grešku i analizira zašto neko nešto radi ili ne, daje nove šanse i sl. Mislim uradite to, ako volite analize, ništa loše, ali birate trenutni ”paket” ispred sebe. Možda neko promeni svoje stavove, to je moguće, ali ne trebamo na tome zasnivati odnos sa nekim. Ovde i sada je ono što se računa.
Sledeći razlog loših izbora i nesrećnih ljubavi, je ignorisanje znakova upozorenja. Zdrav razum služi nečemu. Upotrebite ga. Ako neko s početka veza jako puno priča o svojim bivšim ljubavima, nemojte to ignorisati i opravdavati. Prihvatite to kao informaciju- a informacija ukazuje da taj neko nije još uvek spreman za nova vezivanja. Razmislite ako želite nekoga da osvojite i ako želite sa nekim vezu, šta će treća osoba tu?
Ponekad je razlog i jedno lepo, ušuškano detinjstvo i vaspitanje koje nije pripremilo na činjenicu da nisu svi ljudi uvek tu sa dobrim namerama, da nisu svi iskreni. Iako svi imamo kapacitet za dobro, ne znači da ćemo ga koristiti. Kao i sa emocionalnim kapacitetom. Nemamo svi empatiju, niti velike emocionalne kapacitete. To je život. Zašto neko meni nešto radi? Pa jednostavno radi, možda je manipulacija njegova/njena adaptacija na život, na primer.. Nema veze s tobom, prosto to je on/ona.
Za kraj zapitajte se ko ste vi? Kako biste sebe opisali? I pogledajte u te osobine-da li je neka od njih prenaglašena i postaje vaša slabost? Čak i najlepše osobine, kada se prenaglase, postaju slabosti, koje često stavimo na tanjire nekih halapljivih trpeza.
Slažem se sa navedenim, poučan tekst. Nadodao bih samo svoj stav da po mom iskustvu i onome što u okolini vidim, prave iskrene ljubavi ne postoje
Hvala za ovaj tekst. Bas volim da citam ono sto napises. I stvarno je tako kako si napisala.
Hvala ti od srca! 😊
Nema na cemu 🤗
Zanimljiv tekst, ali mene i dalje zanima kako znati da li je partner prava ili pogresna osoba, kad iz teksta shvatih da svako od nas treba da prihvati onu drugu stranu onakvom kakva je? 🤔 Jer sustina jeste u tome da se ne ocekuje previse od partnera a gde je ta granica dokle se smatra da nije previse, a odakle da jeste? Nadalje, ako se razocaramo jer se partner ne menja zbog nas, jer ni mi to ne bismo ucinili, onda nije partner pogresan vec mi sami?
Da li je neko prava osoba za nas ili pogresna, vazno je da upravljamo prema svojim licnim kriterijumima i da se vodimo time kako se osećamo pored tog partnera, koliko možemo sa tom osobom da napredujemo i koliko je to što imamo sa njom konzistentno. Granicu šta je mnogo, a šta je malo, mi određujemo i time jedino treba da se upravljamo. U pravu ste da se razočaravamo ako se partner ne menja zbog nas, ali razočaranje je u ovom slučaju zdrav emotivni odgovor,jer ne trebamo da se menjamo zbog druge osobe, već nas samih, a druge svakako ne možemo izmeniti. Naravno određeni kompromisi na nivou komunikacije i navika su nešto što bi bilo u redu uskladiti sa partnerom ali ne možemo očekivati da neko menja svoje sržne konstrukte zbog nas…
Zanimljiv vam je tekst. Star sam čovek a imam vremena i slučajno sam ovde došao i napravio sam acount sa glupim imenom koje mi odgovara kad idem na mladalačke blogove i sajtove.
Mislim da ste 100% pogodili neke teze na primer : “Sledeći razlog loših izbora i nesrećnih ljubavi, je ignorisanje znakova upozorenja. Zdrav razum služi nečemu.” “ali…velika istina je da se ogroman procenat ljudi ne menja, a oni koji se menjaju to rade isključivo zbog sebe i to i treba tako da ostane.”
Imam decu od 48 i 50 godina kojima zdrav razum služi za druge stvari a i naravno nisu zadovoljni u životu. Ja danas imam godišnjicu- 50 godina braka a koristio sam vrlo mnogo zdrav razum. Ko doživi ovakvu godišnjicu zna da je svom bračnom drugu već mnogo puta pričao neke iste stvari i štošta drugo ali realno vrlo sam zadovoljan jer je moglo mnogo lošije sve da bude. Sreća zahteva od čoveka mnogo više.
Hvala vam na citanju i pracenju, veoma mi je drago da se za moj blog zainteresovao i neko vasih godina i da vam je tekst bio interesantan. Cestitam vam na tako lepom jubileju, zaista je retkost upoznati ljude koji su toliko dugo u braku i da na jedan pozitivan nacin pricaju o njemu, veoma realno. Odlican podsticaj za sve ljude koji su danas nazalost sve vise uplaseni od zajednickog zivota. Veliki pozdrav i nadam se da ce vam se jos nesto dopasti sa mog bloga!
Zahvaljujem Vam se na obraćanju, i želim da još nešto dodam pa ću dole napisati. Takođe ja imam i sajt i blog ali je to šahovski sadržaj i imam za 8 godina 1.300.000 ulazaka na sajt a imam i preko 300.000 diskusija (ne preterujem).
Ova vaša tema je zanimljiva ali je razrađuju svuda pa nemate ekskluzivitet a i mnogi posetioci smatraju da oni sve bolje znaju i nije im zanimljivo. Evo malo o temi:
Ja iz ličnog primera ne mogu davati mnogo komentara po pitanju raznih partnerki jer ih nisam imao mnogo. Ali imam podstanarke mlade devojke od 20-30 godina i svaka drugačije misli.Naprimer moja teza je da devojka koja misli da se uda za nekog momka treba da razmišlja dalje od čiste ljubavi. Većina devojaka voli “lafove” ili “dase” koji su glavni u društvu ali oni su uglavnom slabi na drugim poljima (školovanje,uspešnost u životu, mesto na društvenoj lestvici itd).
Reče mi jedna da njoj ne treba odlikaš jer je dosadan, a posle zavidi jednoj koja se udala “za odlikaša” i danas i ona i muž odlikaš imaju svako svoja kola i putuju u inostranstvo dva puta godišnje na šoping.
Naravno da treba da ljubav bude glavna jer ona sve održava i čovek može mnogo da otrpi zbog ljubavi ali često dođe ono : Beda na vrata- ljubav na prozor. Mnogo je teško biti realan i ne otpočinjati vezu sa “neperspektivnim” partnerom. Moja mati je govorila da ljubav nema ni oči ni uši, što je tačno, pogotovu kad se potpuno prepustiš ljubavi bez imalo rezervi. Kao čovek sa 50 godina bračnog staža tvrdim da moja supruga ima još uvek neke mane koje je imala kad smo se uzeli, ali je mnogo osobina koje smo uskladili i promenili tokom života. Isto je i sa mnom.
Zaključak bi bio da treba da dobro razmislite da li ćete moći da podnosite da vam muž celog veka izlazi sa društvom u kafić jednom nedeljno ili da cuga redovno ili da “duva džoint ” povremeno ili da je fin i dobar ali ima premalu platu od koje i on jedva može živeti. Ove stvari nećete nikad moći da promenite kod vašeg budućeg muža.
To nikakva ljubav ne može promeniti.
Lako je starijima pričati šta mladi treba da urade. A ti stariji su isto grešili u mladosti kao i sadašnji mladi
Poštovana gospođo, predlažem da se obeleži dugme na sajtu gde se dolazi do čitanja vaših članaka. Sada se klikom na vaše ime i prezime dodje do članaka ali ima ko to ne zna i misli kao ja iz početka da ima samo jedan članak na sajtu. S poštovanjem
Hvala na sugestiji. Kada skrolujete do kraja clanak, imate sa leve strane pise Arhiva clanaka i po mesecima…mada cu se potruditi da mozda u neko naredno vreme bude bolje i preglednije… Hvala vam svakako na citanju 🙂 veliki pozdrav