Mnogi ljudi su vezani vremenom na različite načine- vremenom koliko treba da se nešto preboli, vremenom koje ističe jer su ozbiljno bolesni, vremenom koje “ističe” za zaposlenje, formiranje porodice,dobijanje dece, dobijanje unapredjenja, vreme je i novac.
Neki ljudi stalno žure i imaju nagon da stvari brzo rade, jer na taj način “koriste” vreme. Često na ovaj način vreme koristi njih.
Vreme u psihološkom prostoru ne postoji. Nesvesno je bezvremeno. U njemu postoje samo sadržaji koje smo mi integrisali i prema njima imamo pasivni stav ili su uticali na neko formiranje nečega unutar nas i postoje oni sadržaji koje nismo integrisali i prema kojima imamo aktivni stav i koji prouzrokuju odredjene emocije.
Zato nije bitno da li je prošlo pet dana ili pet meseci od raskida, od smrti, gubitka posla ili bilo kog dogadjaja. Nema roka jer nema ni vremena.
Zbog toga je i Nova godina samo dan, praznici su samo dani i sl.
Usled ovoga i mi ne starimo svi isto,već svojim tempom- neko za godinu ostari tri godine, a neko tri meseca.
Zbog toga se i neko venčava “kasno” ili dobija dete “rano”. Svako ima svoje vreme.
Mi kao ljudi smo dali neku mernu jedinicu da bi nam bilo lakše i da bismo opisali prirodne pojave. Ali suštinski ono kao takvo ne postoji i ne treba da nas vezuje.
Slušajte sebe u vremenu. Uvek je vreme za to.