Ovaj tekst odnosi se na toksični tip odnosa i obrasce koji se ponavljaju u istom (dakle, ne odnosi se na to kada neko ne odgovara na vašu poruku jer zaista želi prekid komunikacije i ili je zauzet)
Kažu da tišina smiruje. Omogućava da čujemo jasnije i da čujemo ono što nam nesvesno govori. Ono je mudriji, stariji deo naše ličnosti i zna pre nego što smo i svesni da znamo. ONO je primalno, ono je jače od našeg JA. Saglasiću se sa ovim. Poštujte taj deo vas. S druge strane, ima i trenutaka kada tišina ne smiruje.
Silence treatment ili tretman ćutanjem. Kada pošaljete nekome poruku, a vidite Seen ili Pregledano. Očekujete odgovor, ali on ne stiže. Ili vidite da je neko tu i dostupan je, ali samo za vas nije. Odgovore uvek dobijate posle dugo vremena, proglašeni ste kao neko ko je suviše zahtevan, smara i /ili je ljubomoran.
Tretman ćutanjem u toksičnim vezama je najmoćnije oružje urušavanja nečijeg identiteta i suptilne kontrole. Taj neko ne mora ništa da radi, a ipak upravlja vama. Jednostavan je i odgovor na pitanje ”Zašto?”- radi zakon celine, naše potrebe da završimo nezavršeno. Tišina predstavlja prikrivenu kaznu, koja cilja na to da se napravi određena promena, ali bez da taj neko nešto govori ili radi. Kada govorimo o toksičnim vezama, ovde najčešće mislim na kombinaciju osobe koja je dosta empatična i nekoga ko tu empatiju ima na minimumu ili je uopšte nema. Ne bih se upuštala koji je to tip ličnosti ili čak nekada i poremećaja ličnosti, jer suštinski nije ni važno, važno je da taj neko preko puta vas nije sposoban da uzme u obzir vaša osećanja i stavi se u tuđe cipele, da suštinski uzvrati ono što dobije. Ćutanje predstavlja način da se izvrši kompletiranje nečega što se u psihologiji u oblasti toksičnih veza naziva erozija ideniteta. Erozija indetiteta je poslednja faza pred sticanje potpune kontrole nad nečijom ličnošću, koja počinje slabljenjem nečijih granica, sasvim postepeno, od malih usluga pa sve do većih, gde se programirate da zaslužujete nečiju ljubav koja vam se daje na kašičice. Da bi ovo uspelo, odvija se u ciklusima dobro -loše i što je najvažnije postepeno, kako bi praktično ceo vaš identitet urušio i vi kasnije ne biste previše razmišljali o svojim potrebama, već isključivo o tuđim. Što ste bolje organizovana osoba i perfekcionističi nastrojena, to će ovaj proces bolje uspevati, jer ćete stalno želeti da postižete više, bolje i kreirate harmoniju. Zato je važno imati granice. U namere ljudi koji ovo rade, neću ulaziti, ali je važno znati da manipulacija predstavlja nečiji vid adaptacije na život.
Kada empatična osoba dobije tretman ćutanjem, to utiče vrlo destruktivno na nju i najčešće proizvodi osećanja krivice, kajanja i pitanja šta se to loše zbilo. Kao rezultat toga, najčešće krenu da podešavaju svoja ponašanja kako bi u budućnosti izbegli ovakav ponovni tretman. U ovom podešavanju ponašanja, često se misli na potčinjavanje tuđim potrebama i željama, a zanemarivanje sopstvenih i često nemogućnost da se stane iza sebe. Momenat kada počnete da sumnjate u sebe, iako suštinski znate da nemate zašto i postavite stvari da je drugi vredniji od vas, je momenat kada ste dali nekom drugom moć nad vašim životom. To je moment kada ste prećutno pristali da neko drugi crpi psihičku energiju iz vas i sami ste sebe postavili na mesto broj dva.
Ćutanje zapravo predstavlja jednu brutalnu formu psihičkog zlostavljanja. Istraživanja pokazuju da čin ignorisanja osobe koja je sa nama oformila emocionalnu bliskost u njenom mozgu aktiviraju iste zone kao i kada je u pitanju fizički bol. O, da… ćutnja jednako boli kao i udarac. Zato je tretman ćutanjem najsuptilnija forma manipulacije i programiranja nečije ličnosti na zasluživanje ljubavi. U odnosu koji je već postavljen pomalo zavisnički, što I jeste svaki toksični odnos (narcistički ili sociopatski) ćutanje je kazna za nešto što niste smeli da izreknete i kada vam bude oprošteno, biće jasno šta je ono što smete ili ne smete dalje da uradite. A izvesno je da će biti oprošteno jer ovakvi odnosi su dati u ciklusima toplo-hladno I to je ono što sačinjava njihovu osnovnu dinamiku.
Šta raditi u ovakvim situacijama?
Ništa. Najjednostavnija preporuka je baš ništa ne raditi. Zašto vi uvek morate nešto raditi? Nova slanja poruka, izazivaju samo još veću kontrolu nad vama. Povratite kontrolu nad sobom i revidirajte odnos i što je najvažnije vašu odgovornost u istom. Šta je ono čime vi doprinosite da se takvo ponašanje održava? Koliko vremena se u nekom odnosu osećate dobro? I zašto vas muči nečija ćutnja? U zdravom odnosu, ćutnja ne poručuje ništa loše i nemamo razlog da se bavimo interpretacijama. Čim krenemo da se bavimo interpretacijama, to ukazuje na nesaglasje onoga što se propagira i samog ponašanja (ili u nekim drugim slučajevima, nerešenih sopstvenih problema), a to je već dovoljni signal da preispitamo vrednost nekog odnosa i cenu ostanka u istom. Budite mudri, slušajte svoju intuiciju. Ili zdrav razum.Ili kako god to zvali, ali poslušajte sebe.