Život je drugačiji od onoga što su nas učili. Mnogi od nas bi voleli da je onako jednostavan kakvim nam se činio dok smo bili mali. Ali možda ni tada nije bio jednostavan, već samo nismo bili svesni mnogih stvari koje nam se dešavaju. Da li svest donosi dobro ili loše? Teško je nekad razlučiti. Ali šta je svest? I koliko je informacija i znanja koja imamo zapravo svesno? Još je Frojd ukazivao kako je svest samo vrh ledenog brega, a da nama vladaju zapravo mračne sile nesvesnog. Ono što misliš da jesi ispada kao da nisi tj. iza toga mnogo toga se krije. I dok ne osvestiš nesvesno, mislićeš da postoji sudbina.
Videla sam neki broj puta na terapiji osobe kod kojih unutrašnje elementi u ličnosti nisu adekvatno izbalansirani. Kod nekih je previše izražena Persona, iliti javna ličnost. Oni žive život identifikujući se sa ulogom koju su sebi dali, bez poniranja unutra. Najčešće dospeju na terapiju zbog praznine ili nemogućnosti ostvarenja nekog cilja. Kod nekih drugih Id ključa i porivi vladaju…Nema granica, nema limita, a nesvesno je alavo, halapljivo, gladno…sve bi hteli da probaju… Ima i ljudi kod kojih su jake jedne vrste energija. Anima ili Animus. Ovo je tekst o njima.
Prema Jungu, Anima i Animus, predstavljaju ono što se naziva slika duše. Većina nas kada koristi reč duša, misli na nešto što transcendira, dok Jung koristi reč duša kao drugu reč za našu ličnost, tj.ono što je unutra. Persona je naša javna ličnost, ono što drugi ljudi vide jasno i dostupno, dok je Anima tj.Animus unutrašnja ličnost, koja još nije dobila priliku u potpunosti da se razvije.
Anima predstavlja skup ženskih karakteristika u muškarcu, a Animus skup muških karakteristika u ženi. Ovi kvaliteti bi trebalo da budu približno izbalansirani unutar svakog od nas. Muškarac koji bi bio povezan sa svojom Animom ispoljavao bi nežnost, strpljenje, uvažavanje i saosećanje, empatiju, sposobnost umirivanja sebe, mogućnost instrospekcije svog života, pristup kreativnosti, inspiraciji, mogućnost osećanja, uopšte-senzitivnost. Međutim, usled potiskivanja ovih kvaliteta i prenaglašavanja Anime u muškarcu, bili bi izraženi negativni kvaliteti kao što je sujeta, taština, svadljivost, ćudljivost, hiperuvredivost, neprestano traženje validacije kroz druge i samopotvrđivanja, težnja ka izolaciji drugih, mazohizam, samocentriranost i zavist.
Animus u ženi bi označavao karakteristike konkretnosti, usmerenost ka jasnoći, cilju, racionalnost, snagu, mogućnost dobrog rešavanja problema. Usled represije istog bi označavao destruktivnost, nesenzitivnost, okrutnost, ponašanje ”ja sve znam ili uvek sam u pravu”, sadizam, kontrolu, glasnost, sklonost ka maltretiranju drugih.
Praktično rečeno neadekvatno pozicioniran Animus ili Anima, uzimaju suprotan pol osobina adekvatno postavljene Anime odnosno Animusa. Npr. senzitivnost i osećajnost prerastaju u ćudljivost i hiperuvredljivost.
Neadekvatno pozicioniran Animus u ženi se manifestuje obično kao: Nestrpljivi Animus, Destruktivni, Sumnjičavi, Prepotentni i Napadački.
Ono što je važno za lični napredak i razvoj jeste prepoznati koja energija je dominantna u nama, da li smo ‘‘zaposednuti‘‘ istom, dati joj pravo glasa i započeti unutrašnji dijalog. Jedna od korisnih tehnika recimo kod Animusa koji vas napada ukazujući da ste vi ti koji ste neuspešni, da ste promašaj od osobe, jeste jednostavno mu se obratiti: ‘‘Važi, u pravu si, jesam totalni promašaj, ajde da nastavimo dalje‘‘. Ovo omogućava energiji da se pomeri dalje i da se ne rasipa na unutrašnji konflikt, a žena je ostavljena da se sama snađe u situaciji i mobiliše zdrave snage.
Ove dve strane ličnosti nemaju nikakve veze sa našom seksualnom orijentacijom, već sa našom unutrašnjom reprezentacijom sveta i nas samih u njemu, imaju veze sa balansom energija i osobina koje pripadaju jednom, odnosno, drugom polu. Dualnost i razdvajanje kao takvo postoji samo u spoljašnjem svetu. U našoj unutrašnjem Jastvu, postoji samo celina i jedinstvo kao takvo.
Suština našeg života jeste izbalansirati ove karakteristike i započeti proces individuacije. Prema Jungu bi ovo značilo postati celovita individua, tj.prihvatiti našu najdublju i neponovljivu jedinstvenost, samoaktualizovati se, između ostalo, prihvatiti sebe, tok života i odgovornost za ono što nam se dešava. Naš život onda više nije samo realizacija i identifikacija samo sa egom, već osvešćujući sebe, postajemo izdržljiviji, psihološki otporniji i možemo da damo smisao izazovima. Suštinski individuacija bi značila izdvajajnje iz nečeg opšteg, postajanje onoga što svako od nas jeste, a prvi korak ka tome jeste upoznavanje i integracija otrglih, odbeglih delova ličnosti, kao balans između onih postojećih,njihovo nameštanje i poliranje.
Koja je uloga Anime i Animusa?
1.Prva i osnova uloga jeste mogućnost ostvarivanja veza sa drugima. Ovo bi značilo da nam odnosi sa drugima budu uravnoteženi, da nisu uvek upotrebljeni muški tj.ženski elementi komunikacije, da možemo idealno da integrišemo ove dve strane u nama i da ih upotrebimo onda kada treba i kada to situacija i drugi, a na kraju krajeva i mi sami od sebe, to zahtevamo.
2.Odnos ka sebi. Anima i Animus predstavljaju delove naše duše i igraju veliku ulogu u tome kako mislimo o sebi i kako se osećamo povodom nas samih, kada ostanemo sami sa sobom i zapitamo se ko smo. Oni određuju neki naš unustrašnji duh koji boji naše odnose, našu energiju koju donosimo u neki odnos.
3.U skladu sa ovim Anima i Animus usled projekcija učestvuju i u građenju naših emotivnih odnosa i u tome kako biramo naše emotivne partnere. Vođeno potrebom unutrašnjeg jastva da se u potpunosti spozna, nesvesno uvek teži da bude poznato. Kako je svesni deo uma u potpunosti nesvestan Anime/Animusa, mi srećemo nasu sliku duše, vapimo za priznavanjem, konstantno: najcešće u romantičnim vezama. Neznajući, mnoge ljude (možda i većinu) privlače oni koji su najsličniji njihovim Animama/Animusima, i na taj način otelotvoruju verovanje da se “suprotnosti privlače”. Izrazito maskulini muškarci osećaju privlačnost ka izrazito femininim ženama, na primer. Ili žena kod koje je suviše izražena Anima, koja je se prikazuje i previše slabom, očekuje od svog partnera osobu koja će biti veoma zaštitnički usmerena ka njoj, umesto da poradi na svom unutrašnjem kvalitetu snage. Mnogi ljudi biraju partnere koji im pružaju balans odgovarajućim komplementarnim vrlinama i manama. Ali pošto Anima/Animus leži duboko u nesvesnom, mi retko imamo spoznaju o tome da nasi potencijalni partneri predstavljaju izgubljene aspekte nas samih. Mi prosto sretnemo nekog i odreagujemo.
Dakle, da bismo bili mentalno zdravi u jngijanskom smislu, važno je da imamo grubo rečeno dušu na svom mestu. Neuroza je po Jungu manifestacija disolocirane duše, nedovoljnog dijaloga sa njom, nedovoljnog balansa unutrašnjih reprezentacija ličnosti i njihovog odnosa ka svetu.