Opsesije ili prisilne misli se mogu javiti izolovano ili u kombinaciji sa kompulsijama. Predstavljaju trajne i uporne misli ili impulse, koje su neželjene i provociraju anksioznost. Prisilne misli osoba prepoznaje kao svoje, ali joj se često nameću protiv njene volje. Uobičajene opsesije prate teme povređivanja sebe ili drugih (intenzivne misli da ćemo povrediti sebe ili druge, vršenjem neke uobičajene radnje ili čak razmišljajući o tome da ćemo prizvati da se desi neki nemio događaj), misli da se uradi nešto neprikladno u javnosti (npr. izgovaranje psovki na javnom mestu), zatim prisilne misli seksualnog i religijskog karaktera (npr. seksualne misli upućene ka članovima porodice, bogohulne misli), opsesije zagađenja (briga da smo mi ili neko blizak zaraženi nekom bolešću) i perfekcionizma (intenzivna briga da sve mora biti u savršenom redu, složeno po određenom redosledu i simetriji). Anksioznost koja se javlja povodom opsesija često uslovljava razvoj kompulsija ili prisilnih radnji. Osoba često ima potrebu da ih suzbije ili neutrališe drugom akcijom ili mišlju. Kompulsije predstavljaju ponavljajuća ponašanja ili mentalne akcije koje osoba preduzima kao odgovor na opsesiju. One se najčešće ponavljaju na stereotipan način. Njihov cilj je smanjenje anksioznosti i emotivnog stresa.Radnje koje se preduzimaju su obično: proveravanja, rekonstruisanja događaja, pranja ruku, čišćenje, molitve, dodirivanje određenih predmeta, brojanje itd. Obično se kompulsije izvršavaju određeni broj puta, ali se vremenom ovaj određeni broj povećava, a u podlozi ovoga je nerealna ideja da će se na taj način sprečiti imaginarni katastrofični događaj ili situacija, odnosno obezbeđivanje sigurnosti.
Opsesije i kompulsije mogu znatno da narušavaju kvalitet našeg života, te nije retko da se kao reakcija na dati problem javi novi problem u vidu depresivnosti i samoizolacije, jer se osobe koje pate od ovog problema često stide istog i teško ga kontrolišu u javnosti. S obzirom da je problem uporan, i rad na promeni zahteva vremena i strpljenja, a najbolji rezultati se postižu tretmanom tehnikama kognitivno-bihejvioralne terapije.