Svi se ponekad osećamo tužno. Tuga i patnja su normalni pratioci života. Prolongirano osećanje nezadovoljstva i/ili tuge i patnje može postati depresija ukoliko traje više nego što je uobičajeno i ukoliko počne da ometa osobu. Uobičajene simptomi depresije možemo podeliti na psihološke, ponašajne i telesne.
Psihološki simptomi depresije
U ove simptome spada depresivno raspoloženje, gubitak zadovoljstva, nemogućnost radovanja, nervoza, anksioznost, iritabilnost, pesimizam, osećanje beznadežnosti, osećanje bezvrednosti, pad samopouzdanja, osećanje krivice, misli o smrti, misli o samoubistvu, crno belo razmišljanje, razmišljanja usmerena su na negativno viđenje sebe, drugih i sveta oko sebe.
Ponašanje koje stvara depresija
Plačjivost, povlačenje iz društva, ćutljivost, izbegavanje intimnosti (emocionalne i seksualne), pad produktivnosti i postignuća, smanjenje aktivnosti generalno, svadljivost, samopovređivanje, pokušaji samoubistva, zloupotreba psihoaktivnih supstanci u cilju samopomoći.
Telesni simptomi koje stvara depresija
Stalni umor, povećana zamorljivost, opšta slabost i malaksalost, osećaj težine u telu, bolovi u ekstremitetima, napetost u mišićima, nesanica (teškoće usnivanja, često buđenje tokom noći i teškoće da se ponovo zaspi, rano jutarnje buđenje), smanjenje apetita i telesne težine, previše spavanja, povećanje apetita i telesne težine, smanjenje seksualne želje, glavobolje, bolovi u leđima, tegobe sa stomakom, grčevi.
Depresija i lečenje
Ukoliko primetite da vi ili neko od vaših bližnjih ima navedene simptome, poželjno bi bilo da se obratite psihologu, kako bi osoba što pre povratila svoj uobičajeni nivo funkcionisanja i mogla da vodi jedan kvalitetan život. Kod blagih depresivnih epozoda mogu se primeniti određene psihoterapijske tehnike kako bi se osoba što pre vratila u normalan tok, a po potrebi se mogu uključiti i antidepresivi koje prepisuje psihijatar.