Gubitak je deo života i svako od nas je to iskusio bar jednom. Gubitak se uglavnom odnosi na gubitak osobe, bilo smrću, bilo raskidom, ali se slična osećanja proživljavaju i kada izgubimo materijalna dobra. Kako ćemo se nositi sa gubitkom zavisi od mnogih okolnosti (kako se desio gubitak, da li je očekivan, starost osobe, naši mehanizmi suočavanja sa stresom i sl.). Uobičajeni simtpomi su osećanje depresije ili anksioznosti, teškoće u spavanju, odbijanje da se gubitak desio, naše opažanje da smo distancirani i udaljeni od drugih, krivica u odnosu na izgubljeno, brige. Ukoliko se navedena osećanja intenziviraju i prolongiraju, često bivaju praćena i sa odbijanjem da se razgovara o gubitku, odbijanju da se odlazi na zajednička mesta ili na groblje, sahrane, intenzivnim osećanjem depresivnosti, zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih susptanci, pretrpavanjem poslom, zanemarivanjem sebe i obaveza i sl. Tada možemo govoriti o komplikovanom tugovanju koje zahteva stručnu pomoć.
