Ovim tekstom želim da ukažem na neke stvari koje se dešavaju mojim vršnjacima i koje vode u rapidno povećanje depresije, krize smisla, krize ličnog identiteta i vrednosti i doslovno ”protrčavanje” kroz život, da bi se stiglo to nešto što treba da se stigne. Ne možemo se izolovati iz društva u kome smo, ali ne moramo doslovno i slepo da sledimo ono što nam neko društvo nameće ili da ispunjavamo standarde koji nisu naši. Zadatak tridesetih je da budemo samosvesniji, sigurniji i da znamo zašto radimo to što radimo, ponašamo se i osećamo tako. Da budemo u skladu sa sobom, jednom rečju.
U psihološkoj literaturi i u svakodnevnom govoru, gotovo svi znaju za krizu srednjih godina i kad primete neka ponašanja koja nisu karakteristična za osobu od 45-50 godina ili kada se dešavaju razvodi brakova, uvek se to nekako tumači time što je taj neko u krizi srednih godina. I o njoj se dosta pisalo i sigurna sam da mnogi od vas i znaju da je prepoznaju, a neki od čitalaca tog godišta su je i doživeli. Ono o čemu se ne priča toliko, a i te kako je prisutno jeste kriza tridesetih.
Približavanje broju 30 u ličnoj karti za mnoge je više nego traumatično. Pre par meseci ja sam napunila 30 godina. Prethodne godine stizale su mi čestittke tipa: ‘’Ovo je tvoj poslednji rođendan koji počinje brojem 2, zato ga iskoristi!’’ Pitala sam se šta će mi to doneti 30 godina i šta to sve znači. Kako će svet izgledati jednog lepog dana kada budem imala 30? Psiholog sam pa sam obrtala i okretala svoju ličnost iz svih uglova. Svoj 30. rođendan nisam doživela posebno traumatično zbog tog broja, međutim osetila sam neku vrstu promene saznanjem da sada imam toliko godin, odnosno možda više društvenom interpretacijom toga šta predstavlja trideseti rođendan. Kao da nam društvo šalje poruku da od tog dana nisu dozvoljene neke stvari ( ‘’Vidi ga, ima trideset godina, a tako se ponaša’’). S druge strane, da li možemo odmah skočiti u to neko odgovorno ponašanje koje se traži od nas, da li smo spremni? Da li shvatamo da se neke stvari ne mogu desiti preko noći i uvažavamo li svoj lični ritam?
Šta se to dešava u nama i zašto? Nije prvi put da sam se tada pitala. Mnogi moji prijatelji i klijenti suočavali su se određenim teškoćama u periodu od 25. do 30. godine. Prve naznake ove krize kreću već nakon završetka fakulteta, obično oko 25. godine. Nakon toga nalazimo se u stvarnom svetu gde mnogo stvari funkcioniše drugačije nego što smo imali prilike da doživimo. Odnosno, bolje rečeno, da iskusimo. Odjednom dolazi do sukoba nekih naših ličnih unutrašnjih vrednosti i onoga kako nas drugi vide, ili onoga što bismo trebali da budemo ili uradimo. Ako ste žena, suočavate se sa time da u vama zaista postoji biološki sat i da bi intenzivno trebali da razmišljate o tome da se ‘’skrasite’’ i imate decu (a vi na primer nemate stalnog partnera). Panika raste, a sa njom stres i uticaji na telo, koje najčešće samo pridodajete činjenici da starite i da vremena više nema. Osećate kao da vam ono curi kroz prste. A možda biste želele da otputujete negde i tako se dobro provodete, na primer. Ako ste muškarac, suočavate se sa tim da dobijete što bolji i plaćeniji posao i očajnički želite da budete taj odrasli, odgovorni čovek i građanin društva. Posle tog istog, odgovornog posla, najradije biste igrali igricu sa drugom na netu ili biste otišli na Exit tri dana i ostajali do zore. Ipak, ne ide. Slika koju imate u glavi kako bi trebalo i ono što ste vi, su najčešće potpuno suprotne stvari i vi odjednom ne znate baš ni ko ste, ne znate jasno svoje ciljeve. Ponekad biste želeli da ostvarite sve ono što niste u srednjoj školi, a ponekad biste bili ozbiljna dama ili džentlmen. Kažu das u tridesete najbolje godine, a vi biste sada trebali da budete najsrećniji. A vi… Kako se vi osećate? U ovom procepu, dok doživljavate krizu identiteta dolazi često do nepromišljenih, impulsivnih odluka, po pitanju posla, preseljenja, ulaska u veze, brakove ili čak i dobijanja dece. U vezu uđete jer se ne nudi niko bolji, pa ‘’daj šta daš, u brakove često ‘’jer ko će sad opet biti na tržištu’’. Šta je ono što želimo i da li imamo strpljenja za to? Ponekad kažemo sebi da imamo, ali kada krenemo da se upoređujemo sa drugima, dolazimo do sve većeg nezadovoljsta i depresivnosti. Kako prevazići?
- Preispitivanje sebe je normalan i sastavni deo života i prelaska iz jedne u drugu životnu fazu. Kriza tridesetih je više samospoznaja, tranzicija i samosvesnost, nego što je kriza. Za čim krizirate? Što više niste mladi? Šta ste radili u toj mladosti? Često se sećamo sa setom nekih vremena, koja nam uopšte nisu prijala ili koja nismo iskorištavali onako kako sada mislimo da bismo trebali. Da mi je da opet imam 20, a u dvadestim ste e možda sedeli i spremali ispite, i niste bili puno druželjubivi, već ste bili nesigurni adolescent. Tako ste tada mogli i odlučivali, pa nema zašto da žalite sada. SVaka odluka je dobra u momentu u kom se donosi. Ako ste se ludo provodili, da li sada želite to opet baš na isti način? Da li možete opet da se provedete i da vam bude dobro?
- Prestanimo sa opsesivnim upoređivanjima sa drugim ljudima i tuđim životima i živimo naš, sopstveni život. Ako želite da iskusite brzo potonuće u depresiju i osećanje besmisla, samo izvolite. Gledajući slike vaših prijatelja na Fejsbuku koji su se udali/oženili, imaju decu ili rade neke super poslove, ne znači da je sve to što oni doživljavaju u potpunosti istinito ili je reprezent onoga što vi želite. Ne postoji uzalud čuvena krilatica ‘’Pazi šta želiš, možda se obistini’’. Gledajući sa strane, mi imamo pristup samo površinskim informacijama o nečijem životu, i to informacijama koje taj neko želi da nam otkrije, a s druge strane skloni smo da uključujemo određene mentalne filtere koji nam ukazuju samo na jednu stranu priče nečijeg života. Iako neko ima super posao, ili super supružnika, da li to znači da biste i vi želeli baš to identično? Da li biste se snašli u nekim ulogama? Važno je da otkrijete šta je ono što vi istinski želite i da shvatite da svi imamo različite životne puteve i stvari koje nam se ne dešavaju slučajno, već sa razlogom, da bismo naučili nešto o sebi, drugima i životu. Ne dovodi svačije nesvesno do istih ‘’sudbinskih’’ momenata na životnom putu.
- Ne morate imati partnera u svakom trenutku svog života, niti naš partner boji čitav naš život. Biti voljen i dati ljubav su sjajne stvari, ali ako dočekujete svoj 30. rođendan i sami ste, ne znači da ste nužno i nesrećni i da je vaš život promašen. Postoje druge stvari u životu u kojima možete da uživate, partnerski odnos je samo jedan aspekt našeg života. Nekad je nužno da budemo sami, da bismo upoznali sebe i razvijali se, kao i da bismo spoznali kakvog partnera želimo. Tridesete godine znače uvod u dublje i kvalitetnije poznavanje sebe i otvaranje za upoznavanje na neke načine o kojima možda do sada niste razmišljali.
- Angažujte se i radite na sebi. Stičite nova znanja, nove veštine i upoznajte nove ljude. Uočite nove perspektive. Život kojim živimo nas tera da menjamo neka naša ukorenjena uverenja i stavove. Ili bar da se pitamo, kako nešto može da bude drugačije od onoga što je sada.
Imati trideset znači konačno biti siguran u sebe. Živeti život po svojoj meri i kreaciji, živeti u skladu sa onim što jesi, bez lažnih prijatelja, partnera i bez činjenja stvari koje ti ne odgovaraju, pa maker to bili i odlasci na piće. Shvatičeš da češ zbog toga neke odnose sa nekim ljudima zauvek izgubiti i to će u stvari predstavljati tu veliku životnu promenu, sa kojom će doći i menjanje nekih tvojih životnih stavova i menjanje jednog dela tebe. I da, možda ćeš biti sebi čudan i pitati se da li treba i kako da uradiš nešto, ali…usudi se. Uradi onako kako misliš da treba. Ako ne znaš, uvek možeš doći na psihološku konsultaciju gde zajedno možemo otkriti kuda te vodi tvoje shvatanje o životu i kako možeš da budeš sigurniji o ono, što duboko u sebi znaš i želiš.