Zadržite svoj dah,zažmurite i setite se kada ste nekoga tako jako voleli da ste se osećali pomalo izgubljeno u svom životu i da ste radili stvari koje možda nikada ne biste. Vaša ličnost se nekako menjala i postali ste bespovratno neko drugi. Da li se sada više ili manje sebi sviđate tako izmenjeni, to je već tema za drugi blog post. Ali definitivno ste postali neko drugi, i život kao da ste mogli da podelite na pre i posle nekoga. Obično nema puno takvih ljudi u našim životima, koji mogu da izvrše uticaj na našu ličnost. Postavlja se pitanje da li oni zaista utiču ili mi utičemo sami na sebe? Postoji li neka čudna, magična nit koja nas tako snažno drži u nekim odnosima i šta je zapravo ona?
Mnogi ljudi danas pate zbog ljubavi. Osećaju da im ljubav nije uzvraćena onako kako bi želeli i da njihove emocionalne potrebe nisu zadovoljene. Osećaju se pomalo i iscrpljeno jer nikako da ‘’prebole’’ nekoga i onda se izuzetno jako trude da potisnu svoja osećanja, i onda još više pate. Istina je da ne možeš ubiti nešto tako sveto kao što je ljubav, možeš samo da joj daš novi oblik i probaš da razumeš zašto je tako kako je. Mnogi se vrte u odnosima koji su odnosi koji mnogo više odnose, nego što donose i gotovo od većine njih sam čula rečenicu da je taj neko/ta neka i prokletstvo i blagoslov u njihovom životima. Neki ih nazivaju i karmičkim susretima…istina je kako god da ih nazivate, bitno je da sa nekim teško ili nikako ne ostvarujete ono što vam je potrebno, a opet ostajte u tom odnosu i imate osećaj kao da ste u nekom lavirintu, da ste zaglavljeni. Zaglavljeni u ljubavi. Pošto moja priroda nikad ne spava, počela sam intenzivno da razmišljam zašto se to dešava. Iako je svaka ljubavna priča u neku ruku ista, ali i zapravo različita, i može se analizirati sa više psiholoških uglova, primetila sam da su ovakve priče uglavnom rezultat susreta sa samim sobom, odnosno, sa drugim, suprotnim delom sebe. Izgleda da smo sreli svoj alter ego i da je sve ono što smo želeli, a nismo smeli, ono na čemu potajmo zavidimo, ili ono što jako volimo kod sebe, očitavamo kao u ogledalu kod drugog i ostajemo u tom krugu. Iz tog razloga bivamo tako drastično promenjeni nakon tih susreta i održavanja odnosa. Alter ego predstavlja zapravo drugu, veoma drugačiju verziju nas, koja je na neki način neosvešćena i zarobljena u nama samima. Ali ne zauvek, kao što vidimo. Neko preko puta nas je sve ono što smo mi jednim delom sebe želeli da budemo ili ispoljava baš neke osobine nas samih koje nam pogoduju i koje nas suštinski definišu. Sresti sebe je u isto vreme i prelepo i zastrašujuće i sa tim se treba znati nositi. Baš u tome je i ”težina” nekog odnosa koji imamo i njegova zavodljivost, vrcavost i neponovljivost. Zbog toga je neko naša ”polovina” ili ”srodna duša’, odnosno ovaj odnos doživljavamo kao izuzetno snažan i najčešće druga osoba poseduje izrazito jaku identifikacijsku funkciju na nas. Susret svog alter ega je zapravo potvrda našeg sopstvenog narcizma, a u ovim odnosima česta je i konstatacija, pa nisam nekad siguran/na da je/ga volim; ”mogu ja bez njega/nje”…ali na prvu pojavu tog partnera/ke osoba i dalje nastavlja i istrajava u odnosu. Sve ovo potvrđuje da smo zapravo prvo i uvek sami sa sobom i da je važno da dobro upoznamo sebe. Ovde je poželjno otići kod psihologa i detaljnije proraditi šta sada kada ste sreli svoj alter ego…gde ćete dalje sa njim i možete li sa njim? S druge strane, zašto je baš osoba preko puta nas toliko identifikacijski važna? Da li se zaista i na svojoj koži uveravamo u onu čuvenu Jungovu rečenicu: ”Sve dok nesvesno, ne postane svesno, zvaćemo ga sudbinom.” Nismo slučajno sreli tog nekog. Postoji razlog, a on se krije u nama samima. ”Pogledaj u sebe i dobićeš odgovor”. Zvuči tako pitko dok čitamo tamo negde ove mudre rečenice, a u stvari, njihovo pravo značenje možda do susreta sa nekim ljudima ili samim sobom, nismo dovoljno dobro razumeli. Ko je Vaš alter ego i zašto?
One comment