Važan deo našeg života predstavlja seksualnost, upoznavanje sopstvene seksualnosti, svog tela i izražavanje seksualnosti kroz seksualni čin. Seksualnost osobe i njena senzualnost se ne izražavaju samo i isključivo kroz čin seksa, već i kroz pokret, dodir, način govora, bliskost ili udaljenost sa drugim ljudima i na mnoge druge načine, ali je seksualni čin ono što je najočiglednije, najobuhvatnije i najdostupnije za analizu. Čemu analiza nečega što se podrazumeva sastavnim delom života i onoga o čemu se puno priča, toliko da se misli da se sve zna? Konstatno razgovaranje o nečemu ne znači i informativno razgovaranje. Istina je da se o seksu mnogo priča, ali se priča sa aspekta da problemi kao takvi ne postoji i da su svi olako uplovili u seksualni život. Kao psiholog koji se susretao sa različitim starosnim kategorijama, mogu da kažem da bez obzira na godine, postoji i dalje izvestan stid da se razgovara o ovim problemima i da se pomoć traži na vreme, baš zbog često vrlo napumpane i lažne slike koja se prenosi. U ovom tekstu pokušaću da se osvrnem malo više na žensku problematiku, s obzirom da se o tome mnogo manje govori nego o muškim seksualnim problemima.
Ako otklonimo fiziološke uzroke, istraživanja ukazuju da svaka četvrta žena ima problema seksualne prirode. U ovo sam mogla da se uverim i sama, s obzirom na broj klijentkinja koje su dolazile i ukazivale mi na postojanje izvesnih teškoća u seksualnom životu, koje se uglavnom otkriju u kasnijim seansama i postanu zapravo primarni problem. Problemi koji se najčešće javljaju su gubitak seksualne želje, nemogućnost dostizanja orgazma, a neke su imale i problem bolne penetracije. Kod psihologa su dospele najčešće posle lekarskih i ginekoloških pregleda, gde je ustanovljeno da je sa njima zdravstveno sve u redu.
Najčešće u pozadini ovih problema stoji krhki ego ili izvestan stepen nesigurnosti u pogledu sopstvenog tela, a onda i u pogledu sopstvene ličnosti, odnosno konflikt kontrola-predavanje. Gubitak seksualne želje često ukazuje na problematiku u partnerskom odnosu, gde se emocionalne potrebe osobe ne zadovoljavaju na način na koji je njoj potreban ili neke emocionalne potrebe uopšte nisu nikada ni bile primećene ni zadovoljene. Naravno da prilikom svakog seksualnogproblema iskrsvaju pitanja koje su to potrebe koje nam partner mora zadovoljiti i da li su to uopšte realni standardi? Ako jesu, onda da li je partner sa kojim smo, zaista i odgovarajući? Zdrava i uspešna emocinalna veza ne može da isključuje kvalitetan seksualni odnos. S druge strane, ovo često može biti povezano sa trenutnom količnom stresa u životu ili depresivnog stanja, gde se osoba oseća neželjeno, nesigurno i gde otkrivamo jedan hronični problem nedostatka samopouzdanja, koji postoji najčešće od tinejdžerskih dana.
Nemogućnost dostizanja orgazma je takođe čest problem, koji se zataškava u nekim slučajevima i godinama, a kod nekih uz to se pridružuje i bolna penetracija koja uslovljava često izbegavanje seksualnog odnosa, a kasnije i gubitak seksualne želje. Najčešće iracionalna uverenja koja stoje u pozadini ovih problematika, odnose se na bazično nepoverenje prema ljudima, želju za kontrolisanjem svega, a sa tim i prepuštanje partneru, kao i uverenja da će partner na neki način sada posedovati osobu, da će mu ona biti potčinjena i podložna manipulaciji, biti krhka, ranjiva i druga osoba u odnosu na onu koju se on zaljubio. Nije retko da se osoba plaši sebe prilikomdoživljavanja intenzivnih emocija i senzacija, odnosno, da sebe zapravo ne prihvata i plaši se da sada kada se ogoli u seksualnom činu i orgazmu, postaje neko koga će partner napustiti.
Iako kod muškaraca najčešće srećemo probleme druge vrste, nemogućnost erekcije i prevremenu ejakulaciju, i ove probleme suštinski možemo posmatrati sa stanovišta samopouzdanja, odnosno, sa stanovišta koliko verujemo sebi, koliko verujemo drugima, kako se povezujemo sa njima i kako posmatramo sam seks. Naglasila bih da je kod muškaraca zbog same izloženosti njihovog polnog organa, veći pritisak da ”izvedu” seksualni čin, pa je to više povezano sa tzv.izvedbenom ili performans anskioznošću. No o tome nešto više u nekom narednom blog postu.
Seksom se danas manipuliše i seksom se danas leči, kada nam je dosadno, kada nas ostavi partner, partnerka (klin/ka se klinom/klinkom izbija), kada želimo da se opustimo, zabavimo… Seksom i asocijacijama na seks smo okruženi kada gledamo reklame na tvu, otvorimo novine, izađemo na ulicu. O njemu se priča i veliča se njegova krajnja destinacija, a to je orgazam i stavlja se isključivo i samo u svrhu sirovog užitka. Zbog toga želimo da što pre stupimo u njega dok smo mladi i često nedovoljno upoznati sa tim šta je zapravo seks i kakav je naš stav prema tome, a kada krenemo sa njim, onda žurimo da nam partner/ka bude zadovoljen, zabirnuti smo da li smo predebeli ili premršavi… U tome svemu, zaboravljamo da budemo prisutni sada i ovde i da se oslobodimo od zahteva da moramo da sve iskontrolišemo, pa i tok seksa, i užitak ne samo svoj, već i partnerov. Priznaćete toliko puno razmišljanja ne može uvesti vaše telo u stanje relaksiranosti i osloboditi iz vas energiju stvaranja, jer seks jeste energija kreacije i energija života, kojom ne treba manipulisati već naučiti njenu svrhu i njen tok. Ne kaže se uzalud voditi ljubav..da bi nešto vodili, mora to nešto dobro da poznajte, da verujete sebi, ali i da verujete drugome. Zbog toga pre svega, ono na šta se ja osvrćem u radu sa klijentkinjama i klijentima, jeste upoznavanje sopstvene ličnosti i sopstvenog tela, uz restrukturaciju toga šta zapravo znači seksualni odnos, šta zapravo znači penetracija i šta je zapravo kontrola nad nekim i da li je ona uopšte potrebna. Dakle, radimo na Vašem poimanju seksualnog odnosa, ali i na porukama koje su vam slate tokom odrastanja, uz praktične vežbe kako možete da prevaziđte određene problematike.